Da Vinčijev „Salvator Mundi“ – senka sumnje iz madridskog Prada

 

LIFESTYLE Autor:Pavle Jakšić06. dec. 202109:16 > 13:372 komentaraleonardoIzvor: Ilya S. Savenok / Getty via AFP

Slika Leonarda da Vinčija koja je 2017. prodata na aukciji u Njujorku za 450,3 miliona dolara, postavši najskuplja slika na svetu, mnogo pre nego što je postala priznato Leonardovo delo 2005, kupljena je 1958. za 45 funti. Čini se da će cena ponovo da pada. Slici „Salvator Mundi“, koja je prodata za 450 miliona dolara na aukcijskoj kući Kristi kao potpuno potvrđeni i autentifikovani rad Leonarda da Vinčija, čuvenog italijanskog renesansnog arhitekte, pronalazača, inženjera, vajara, i naravno slikara, naglo je opala cena.

Otkud takav obrt, kada je ne tako davno u njujorškoj aukcijskoj kući, slika prozvana i „Spasitelj sveta“, ujedno poslednje Leonardovo delo u privatnoj kolekciji, daleko nadmašila prethodnog rekordera, Pikasovu sliku „Žene iz Alžera (verzija nula)“ koja je 2015. godine prodata za 179,4 miliona dolara? Za obaranje cene „krive“ su ocene kustosa nacionalnog muzeja Prado u Madridu. Sliku je u novembru 2017. kupio saudijski ministar kulture, princ Badr bin Abdulah, kao deo stalne postavke ogranka muzeja Luvr za region Bliskog Istoka, u Abu Dabiju.

Izvor : GIUSEPPE CACACE / AFP Muzej Louvre Abu Dhabi, ostrvo Saadiyat

Abdulahov afinitet prema umetnosti teško da je iznedren u godinama i iskustvu, jer je sliku kupio sa samo 32 godine. Čini se da je ipak glavnu rolu odigrala činjenica da je 2015. godine uveliko bio postavljen za šefa saudijske istraživačke i marketinške grupacije SRMG, jedne od najvećih medijskih izdavačkih kuća na Bliskom Istoku. Za to vreme je sklopljen i ugovor sa medijskim gigantom Blumberg, pa je lansiran prvi servis ove vrste na arapskom jeziku, Blumberg Al Arabija.

Degradiranje vrednosti slike obelodanjeno je u okviru kataloga izložbe muzeja Prado „Leonardo i kopija Mona Lize“, koja je u toku, i trajaće do 23. januara 2022. Iako su pojedini stručnjaci i ranije dovodili u pitanje status i autentičnost takozvanog „zalivskog Salvator Mundija“, odluka Prada predstavlja najveće ljuljanje pijedestala na kojem je ova slika do sada bila, još od prodaje u legendarnom Kristiju, osnovanom davne 1766. godine od strane Džejmsa Kristija, koja je sada u vlasništvu grupacije Artemis, holding kompanije Fransoa-Anri Pinjoa, francuskog milijardera, u šoubiznisu poznatog i kao muža glumice Salme Hajek.

Na slici dimenzija 45.4 cm × 65.6 cm, prikazuje se Isus u anahronoj plavoj renesansnoj haljini, kako desnom rukom pravi znak krsta, dok u levoj drži providnu kristalnu kuglu koja se ne prelama, što ukazuje na njegovu ulogu kao Salvator Mundi i predstavlja „nebesku sferu“ nebesa. Identifikovano je približno trideset primeraka i varijacija dela učenika i sledbenika Leonarda. Predloženi Leonardovi pripremni crteži kredom i tušem na draperiji se nalaze u Britanskoj kraljevskoj kolekciji.

„Presuda“ Prada zabeležena je u indeksu kataloga izložbe, koji ima dve odvojene liste, „slike Leonarda“, i drugu listu koja se odnosi na „pripisana dela, radionicu, ili autorizovana i nadgledana dela od strane Leonarda“. „Zalivska“ verzija smeštena je u drugu kategoriju, pod imenom „Kukova“ verzija (kupio ju je 1900. godine londonski Frensis Kuk, prvi vikont Monserata, i čuveni prodavac i trgovac umetninama). Iako je glavni fokus postavke fokusiran na Pradovu kopiju „Mona Lize“, ona se takođe bavi i verzijama drugih Leonardovih kompozicija, pa otud i ova žiža, koja je ovih dana obuzela umetnički i slikarski svet.

Kustos Prada Ana Gonzales Mozo komentariše u svom eseju o katalogu da „neki stručnjaci smatraju da je postojao izgubljeni prototip Leonardovog „Salvator Mundija“, dok drugi smatraju da je Kukova verzija zapravo original“. Međutim, ona sugeriše da „ne postoji Leonardov naslikan prototip“. Mozo je navela da je još jedna kopija slike „Salvator Mundi“, takozvana „Ganaj“ verzija (1505-15), najbliža Leonardovom izgubljenom originalu. Kupio ga je Hubert, markiz de Ganaj 1939. godine, a on je prodat u Sotbiju 1999. godine, i sada se nalazi u anonimnoj privatnoj kolekciji.

Mozo tvrdi da je verzirani umetnik iz tadašnje radionice koji je naslikao „ganajsku“ verziju čuvene slike takođe odgovoran za Pradovu ranu kopiju „Mona Lize“ (1507-16). Iako katalog uključuje sliku Ganaija „Salvator Mundi“ na celoj strani, „Kukova“ verzija nije čak ni ilustrovana. Početni esej Prado kataloga napisao je Vinsent Dlijuvan, kustos Leonardove retrospektive iz 2019. On raspravlja o različitim pogledima na „zalivskog Salvator Mundija“ ne iznoseći mnogo sopstvenog mišljenja, iako se poziva na „detalje iznenađujuće lošeg kvaliteta“.

Mozo će svakako imati o čemu da priča sa Dlijuvanom, koji je ključni saradnik na trenutnoj izložbi u Pradu. Prošlog meseca Dlijuvan je održao onlajn seminar za londonski institut Kortuld (Courtauld) o izazovima organizovanja retrospektive od pre dve godine. Najčešće pitanje koje je mogao da čuje glasilo je „zbog čega zalivska verzija Salvator Mundija nije uključena uz Ganaiovu sliku, koja je okačena u emisiji u Luvru?“. Dlijuvan je rekao da je ova verzija tražena verzija, ali nakon „duge rasprave“ ona ipak nije ponuđena.

Dlijuvan je bez preteranog entuzijazma govorio o „zalivskoj“ verziji, rekavši da iako je „zanimljiva slika, to nije najličnija Leonardova kompozicija“. Kustos Luvra je na seminaru u Kortuldu rekao da bi „bilo dobro da (zalivski) Mundi raskoš ima „Ganajeve“ verzije, radionice na visokom nivou“, koja je takođe uključena u Pradovu trenutnu postavku.

leonardoIzvor : Ilya S. Savenok / Getty via AFP

U zvaničnom katalogu Prado, Dlijuven diplomatski zaključuje i daje veštako disanje „zalivskom Mundiju“: „Za nadati se da će buduća stalna postavka dela omogućiti da se ona ponovo analizira sa većom objektivnošću“. Ali deluje da je svoju ocenu već decidirano dao, na žalost Saudijaca, i ogromne uložene svote novca, za kojom, sa druge strane, ni oni neće preterano žaliti, da se ne lažemo.

 

***

Komentar

***

 

Falsifikatori slika su grešili  pošto su koristili moderne materijale. Revoluciju u tom zanatu napravio je - Han van Megeren /Henricus Antonius van Meegeren (1889 -1947)/  holandski slikar, portretista i najveći falsifikator umetničkih dela 20 veka. Uspevao je verno, precizno i vešto da imitira i stvara Vermerove slike iz 17 veka, pa ih je skupo prodavao kao originale. On je izrađivao boje tradicionalnim metodama iz 17. veka i koristio je stara platna za slikanje koja bi dobijao kada bi očistio prethodno kupljenu sliku iz tog doba. Slikao je isključivo četkicama s dlakom od jazavca, u protivnom bi ga samo jedna svinjska dlaka odala. Pored pigmenata upotrebljavao je nešto vrlo neobično, opasno i toksično - fenol formaldehid, poznatiji pod imenom bakelit. To je materijal od koga su se radili stari radioaparati i fenovi za kosu. Ta vrsta smole bi se oblikovala prema svakom kalupu. Kada se osuši postaje tvrda. Bakelit bi mešao sa bojama i onda nanosio na platno. Svoje falsifikate bi na kraju pekao 2 sata na 110 stepeni i tako pravio pukotine na površini slike da bi izgledale kao rad starog majstora. Obična uljena boja bi se sušila stotinama godina. Stručnjaci su utvrđivali starost slike pomoću supstance slične acetonu. Ako se boja sa slike ne bi skinula pri stavljanju acetona na nju, time bi bila dokazana njena starost. Uz pomoć svoje tehnike koju je usavršavao  4 godine uspeo je da prevari javnost.  Ali  ipak veći deo "genijalaca" koji stoje iza velikih prevara - stoji rame uz rame sa trgovcima umetninama - koji su razvili  taktiku za podmićivanje ciljanih pripadnika intelektualnog  miljea na umetničkim tržištima.

Zoran Stokić

7.12.2021.