Пупин као наш велики учитељ

 

"Politika", Среда, 08.12.2021. у 16:26 Проф. др Радован Пејановић, овогодишњи лауреат Пупинове медаље

Михајло Пупин 1916. године (Фото: Википедија)

 

Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године. На тај дан сваке године у Пупиновом родном месту Идвору одржавају се Октобарски сусрети, под покровитељством Фонда „Младен Селак – млади проналазач”. Циљ ових сусрета је вишеструк: додела Пупинове медаље, подршка Пупиновом дому и музеју у Идвору, промоција Центра за младе таленте, сусрети, беседе, и сл.

Као што нам је свима познато, Пупин је био свестрана личност – велики научник, професор, писац, добротвор, иноватор. Својим техничким иновацијама обдарио је ресурсе који су били замајац у развоју модерне индустрије и тиме ударио темеље иновацијском друштву. Иновација, међутим, није само техничка, већ и социјална и економска категорија. Из Пупиновог џиновског дела види се колико је био посвећен друштвеним проблемима, истичући значај етичких идеала у друштвеним односима.

Да је Пупин био и велики социјални иноватор говоре његови ставови и његова активност у вези с низом друштвених проблема: кад је реч о знању и образовању, религији и њеној улози у друштву, месту и улози традиције у друштву и посебно кад је реч о његовом односу према селу и пашњаку, тј. пољопривреди. Ту спадају и његове добротворне, књижевне, хуманитарне, дипломатске, лобистичке и друге активности. Пупин је почетком 20. века с групом великих научника ударио темеље новог друштва у којем данас живимо – то је друштво знања. Његове речи, с тим у вези, звучале су пророчански: „Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у будућност пуну вечне славе”.

Пупинови ставови према односу науке и религије су генијална социјална иновација. Пупин је, наиме, веровао да се научним знањем само проширује могућност верника да учествује у мистерији и откривању лепоте свемира. Дакле, наука и религија, сматра Пупин, допуњују једно друго. То су два стуба, наставља Пупин, кроз које људска душа, као нешто најсавршеније што је Господ створио у свемиру, улази у Свет где влада небеско царство. Наука нас преко вечних истина које открива у законима природе, води право ка веровању у Бога, а не старе црквене догме. Целог живота је, поред науке, изучавао и Библију, као књигу велике мудрости, која нам је данас толико потребна.

Пупинове речи о улози традиције у развоју здравог друштва делују пророчански: „Изузетни људи могу учинити изузетне ствари, али курс судбине једног народа биће увек вођен не само пролазним напорима једног или чак више изузетних људи неког доба, већ истрајном моћи традиција једног народа”. На тај начин нам културно наслеђе најбоље чува идентитет, тј. наше „маслиново дрво”: ко смо, одакле смо и коме припадамо (културолошки, антрополошки, историјски, религиозно, географски, лингвистички).

Jедно од најважнијих социјалних учења Михајла Пупина jе оно о селу и пољопривреди. Село, које смо ми нажалост напустили, и пашњак (који је метафора за наше сточарство), које смо, такође нажалост, деградирали и запоставили, у центру су пажње његове животне филозофије. Главни смисао духовног живота на селу је, по Пупину, „одржавање и неговање старих традиција”. Пупинови сељани ударили су темеље његовом духовном одрастању. Баба Батикин, чувен по приповедачком дару, његов је први и најбољи учитељ историје, о чему Пупин сјајно пише у култној књизи „Од пашњака до научењака”, за коју је добио Пулицерову награду. Зимска сеоска посела највећа су Пупинова животна школа.

Својим погледима о селу Пупин нам је послао снажну и визионарску поруку: чувајте наша села, јер она су извор здравих људи, породица, система вредности, пуних амбара, мириса житних поља. Пупин је из села Идвор отишао право у легенду, учинивши да се банатски паори осете делом тог света. Његова љубав према селу и завичају показана је и тако што је за своје средње име узео назив села у којем је рођен. Овим нас је, поред тога, Пупин подсетио на Војводину, коју је прославио и задужио. Задужио је и целу Југославију својим меморандумом Вилсону на Мировној конференцији у Паризу.

Из Војводине, из Идвора, Пупин је понео оштроумност, машту, радозналост и интуицију, што је, у садејству с образовањем које је стекао на престижним универзитетима, резултирало врхунским научним и практичним резултатима, како из техничких наука, тако и из друштвене проблематике.

Због свега тога, и много чега другог, што је тешко исказати у оквиру овог кратког текста, Пупина сматрам једним од наших великих учитеља. Та визионарска и харизматична личност инспирише изузетном животном снагом, здравим разумом, хуманизмом, љубављу према човеку, својој земљи, свом селу и своме народу.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Slučajno danas pročitah ovaj tekst iz "Politike" (Проф. др Радован Пејановић, овогодишњи лауреат Пупинове медаље) – samo je potvrdio da u nas nema ničega autonomnog. Da je "despotska mašina" (tzv. crveno/crna koalicija)  od svake institucije načinila suštu suprotnost. Od kolevke pa do groblja Srbija je premrežena "službinim" kadrovima.

 

Dobitnik je decenicama sačinjavao deo prosvetno/kulturno/privrednog abijenta u nas - koji je stvorio društvenu praksu - koja je sušta suprotnost onome što je bio Pupin. Uspeli su da za sve te decenije proizvedu "drveno-gvožđe" - studente koji ne veruju nauci koji misle da je vakcina zavera i zlo, da je Zemlja ravna ploča čiji hedonizam teži beskonačnosti a empatija teži nuli. Da su takve bile generacije Pupina/Tesle/Milankovića i & Srbije ne bi bilo.

 

Zoran Stokić

8.12.2021.