G.F.Teleman/J.S.Bah Ach wie flüchtig, ach wie nichtig

  

 

Georg Phlipp Telemann - TWV 04-06 Ach Wie Nichtig, Ach Wie Flüchtig

https://www.youtube.com/watch?v=lvFToeNf1qk

 

Johann Sebastian Bach - BWV 26 Ach wie flüchtig, ach wie nichtig 

https://www.youtube.com/watch?v=Px_UReer1ww

 

 *

„Oh kako prolazno, oh kako ništavno“ (Ah, kako prolazno, ah kako beznačajno) je nemačka luteranska himna sa stihovima Mihaela Franka, koji ju je objavio sa sopstvenom melodijom i četvorodelnom postavkom 1652. Prerađena verzija Johana Krugera melodija himne je objavljena 1661. Nekoliko baroknih kompozitora koristilo je himnu, uključujući G.F.Telemana, J. S. Baha, koji je napisao i koralnu kantatu. Deo je aktuelne protestantske himne Evangelisches Gesangbuch, a koristili su je i kompozitori 20. veka kao što su Ernst Peping i Mauricio Kagel.

 

Tekst pesme napisao je Majkl Frank posle Tridesetogodišnjeg rata. Frank, koji je u početku radio kao pekar, pre nego što se okrenuo podučavanju, poeziji i muzici, zasnovao je to na biblijskom „Taština taština, kaže Propovednik, taština taština; sve je taština“. (Propovednik 1:2). Njegov uzor su bile pesme Andreasa Grifijusa, odnosno „Sjaj zemlje / Mora završiti u dimu i pepelu“. Objavio ga je u Koburgu 1652. godine, sa svojom melodijom i četvoroglasnom postavkom. Naslov se odnosio na „Taština, laž i prolaznost sveta“ . Himna je bila tema beseda .

 

Himna se prvobitno sastojala od 13 strofa od po pet redova. Sve neparne strofe počinju sa „Oh kako prolazno, o kako sujetne” („Oh kako prolazno, oh kako sujetne”), a sve parne strofe počinju „Oh kako sujetne, oh kako prolazne” („Oh kako sujetne, oh kako prolazne” ). Drugi red precizira šta je prolazno, što je prošireno redovima od tri do pet, od kojih se svi rimuju. Osam strofa je uključeno u aktuelnu protestantsku himnu Evangelisches Gesangbuch kao EG 528.

 

Frankova originalna melodija himne, zub br. 1887a, objavljena je zajedno sa tekstom himne 1652. Georg Filip Teleman je uključio postavke himne u svoje kantate TVV 1:37, 1:38, 4: 2 i 4: 6. Bah, koji je koristio Krugerovu varijantu melodije u svojim kompozicijama, svoju koralnu kantatu Ach vie volatile, oh hov void, BVV 26, za 24. nedelju posle Trojstva 1724. godine, zasnovao je na himni. Bah je takođe komponovao koralni preludij „Oh kako prolazan, oh kako prazni“, BVV 644 kao br. 46 njegove knjižice za orgulje. Johan Gotlib Nauman koristi poslednju strofu za svoje vreme i večnost (Vreme i večnost). Sačuvano je nekoliko moteta i orgulja baroknih kompozitora. Ernst Peping je koristio himnu kao osnovu za svoju Partitu za orgulje, br. 1, 1953. Maurisio Kagel je citirao himnu u svom oratorijumu Sankt-Bach-Passion koji govori o Bahovom životu, napisan za tristogodišnjicu Bahovog rođenja 1985.

 

 

Zoran Stokić

27.12.2021.